Врбница

 Врбница се налази испод Старог Брда, а на левој страни речицe Чокордина, у коју се улива сеоски поток Врело...

 Извора у селу нема. Места где су њиве зову се: Падина, Врело, Стиг, Дизлуци, Рит, Сабаре, Мала Врбница, Млава, Селиште, Батићи, Испод Села, Вездурин, Дрнарић1), Прложац, Старо Брдо и Бели Поток.

 Село је тимочког типа. Има 6 мала: Пpеко Потока (Власи зову Прста Шорта), Циганска, Бугарска, Горња, Рајковска и Средња Мала. Има 184 дома 

 Селиштем се зове место на коме је село било пре 200 година, одакле се преселило на данашње место. До Селишта је место Батићи. - Овде су сад њиве али се при копању налазе трагови старог насеља. Изгледа да је Врбница постала под овим именом (Батићи) за време кнеза Лазара. У повељи кнеза Лазара поред осталих села која је дао Раваници налази се и село Батићи2). Пошто у целом округу сада нема ceлa са таквим именом, то је највероватније да је то село било на овом старом селишту.

Сељаци мисле да је најстарије врбничко насеље било у Малој Врбници (1 км. источно од садашњег села). Одатле су се пре 200 година преселили у садашње Селиште, због Турака, а убрзо се населе на данашње место. Најстарији родови који су дошли у Селиште, и одатле у данашње село, била су два српска рода (Милосављевиhи и Војиновићи). Због тога што су били усамљени временом су се порумунили. И сад се добро зна за многе влашке родове "да су били некад Срби". Последњих година су се опет посрбили, тако да су сад Срби у већини.

 У селу су ови родови:

               Славуји 3 к. (Св. Петковица). Непознато порекло. Кућe су им Бугарској Мали. Знају да су некад били Срби, али говоре у кући влашки и тек њихова деца говоре српски и посрбљавају се. - Георгоњи (младеж носи посрбљено презиме Ђорђевић) З к. (Св . Петковица). Непознато порекло; убрајају их у најстарије породице. Kyћe су им у средини села. - Рајковци 6 к. (Св. Андрија). Знају да су некад били Срби па се порумунили. Непознато порекло. - Лацкоњи 8 к. (Св. Никола). Не знa се одакле су се доселили. Kyћe су им у средини села. - Тренцоњи 15 к. (Св. Арханђел); из Осанице (Хомоље). Куће су им у Горњој Мали. - Радуљешће 25 к.

 (Св. Никола); из Крепољина (Хомоље). Kyћe су им у Горњој Мали. - Новакоње 4 к. (Св. Никола); из Крепољина. Kyћe су им у Доњој Мали. - Миркоњи 5 к. (Св. Арханђел); из Крепољина. Kyћe су им у Горњој Мали. - Hиcтрoњи 7 к. (Мала Госпођа); из Хомоља. Kyћe су им у Бугарској Мали. - Радовањешће 10 к. (Св. Ђурђиц); из Горње Млаве. Kyћe су им у Доњој Мали. - Радоњи 6 к. (Петковица); из Хомоља. Kyћe су им у Доњој Мали. - Дpaгoњи 14 к. (Св. Никола); из околине Зајечара. Kyћe су им у Средњој Мали. - Ширепањи 16 к. (Св. Никола). Пореклом из Хомоља. Kyћe су им у мали "Преко Потока". Њихов предак је некад изгубио чарапу, која се влашки зове "ширепањ", па су отуд добили овај надимак. - Добромирешће 5 к. (Св. Никола). Не зна се одакле су се доселили. Kућe су им у Циганској Мали. - Стамишоњи 1 к. (Св. Јован); из Стамнице (Горња Млава). Kyћa им је Циганској Мали. - Стањешће (или Гогојоњи) 25 к. (Св. Никола); из Лубнице (околина Зајечара). Kyћe су им у Горњoj Мали. - Фрајкороњи 1 к. (Св. Петковица); "из прека". Кућа им је преко потока Врела. - Калдарашоње ("бакрачари") 11 к. (Св. Никола); из околине Ниша. Kyћe су им у мали "Преко Потока". - Шутoњe ("без косе") 2 к. (Св. Никола). Нe зна се одакле су досељени. Kyћe су им Бугарској Мали. - Серафињешће 5 к. (Св. Петковица); из Хомоља. Куће су им у Средњој Мали. - Mapињeшћe 6 к. (Св. Николa); из Крепољина (Хомоље). Kyћe су им у Горњој Мали.

               Цигана има 2 рода са 6 кућa.

               Сеоска је слава (заветина) Св. Никола (летњи), а преслава је Вртолома (11. 

 У насељу Врбница живи 382 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,6 година (45,1 код мушкараца и 47,9 код жена). У насељу има 162 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

 Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.